Warning: Declaration of Custom_Menu_Wizard_Walker::walk($elements, $max_depth) should be compatible with Walker::walk($elements, $max_depth, ...$args) in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-content/plugins/custom-menu-wizard/include/class.walker.php on line 55

Warning: Declaration of Custom_Menu_Wizard_Sorter::walk($elements, $max_depth = 0) should be compatible with Walker::walk($elements, $max_depth, ...$args) in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-content/plugins/custom-menu-wizard/include/class.sorter.php on line 60

Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the srbtranslatin domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Notice: _load_textdomain_just_in_time је позван неправилно. Учитавање превода за домен rt_theme је покренуто прерано. Ово је обично показатељ да неки код у додатку или теми ради прерано. Преводи треба да се учитавају на радњи init или касније. Молимо вас да погледате отклањање грешака у Вордпресу за више података. (Ова порука је додата у издању 6.7.0.) in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Mонографија Гајење и квалитет меса шаранских риба – Institut INMES
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Deprecated: implode(): Passing glue string after array is deprecated. Swap the parameters in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-content/themes/rttheme19/rt-framework/classes/theme.php on line 259

Deprecated: implode(): Passing glue string after array is deprecated. Swap the parameters in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-content/themes/rttheme19/rt-framework/classes/theme.php on line 259

Deprecated: implode(): Passing glue string after array is deprecated. Swap the parameters in /home/mesimrs/domains/inmes.rs/public_html/wp-content/themes/rttheme19/rt-framework/classes/theme.php on line 262

Mонографија Гајење и квалитет меса шаранских риба

„Гајење и квалитет меса шаранских риба“  

Др Мирослав Ћирковић, Др Драгана Љубојевић, Др Николина Новаков, Др Весна Ђорђевић


У монографији „Гајење и квалитет шаранских риба аутора др Мирослава Ћирковића, др Драгане Љубојевић, др Николине Новаков учествовала је и др Весне Ђорђевић, научни сарадник Института за хигијену и технологију меса. Рукопис представља текст од преко 500.000 карактера, илустрован са 104 слике настао као резултат дугогодишњег рада аутора. Рецензенти ове публикације проф. др Иван Богут, проф. др Таниа Хубенова и проф. др Владо Теодоровић оценили су је као изузетно корисну за студенте пољопривреде, ветеринарске медицине, биологије и хумане медицине, рибарске стручњаке свих профила, нутриционисте, пољопривредне, ветеринарске и санитарне инспекторе. Сви заинтересовани за подручје гајења риба, исхране и квалитета меса риба могу у монографији наћи детаљније информације о овој проблематици.

У уводу аутори истичу значај шаранског рибарства у свету и код нас и рибе као намирнице. Србија се сврстава у ред земаља у којима се ципринидне рибе традиционално гаје. Поглавље „Анатомија и физиологија риба“ даје приказ основних анатомских и физиолошких карактеристика риба.

Слатководне врсте риба које су заступљене на шаранским рибњацима Републике Србије представља поглавље у коме су описани шаран и најзначајније врсте које се гаје на шаранским рибњацима укључујући и племените грабљивице.

Поглавље „Физичко-хемијски параметри воде потребни за производњу риба“ описује параметре (температура воде, боја, провидност, pH, садржај кисеоника и CO2, садржај амонијака, органске материје и др) који су неопходни за гајење риба.

У оквиру поглавља „Лабораторијски мрест шарана“ приказан је поступак припреме матице за мрест, хипофизирање матица, узимање млечи и икре, сам мрест и инкубирање икре.

Поглавље „Гајење шарана“ бави се системима гајења шарана и производњи по категоријама од једносмесечне млађи до производње конзумног шарана.

„Гајење допунских врста риба“ представља део у коме је приказана технологија гајења лињака, амура, толстолобика и сома.

Поглавље „Исхрана риба које се гаје на рибњацима“ даје приказ нутритивних потреба шарана и допунских врста у погледу садржаја протеина, масти, минерала и витамина. У оквиру поглавља „Кавезни систем гајења шарана“ приказана је технологија узгоја шарана у кавезима, у оквиру „Гајења топловодних риба у танковским системима“ приказан је потенцијал за гајење и технологија производње тилапије, афричког сома и европске јегуље.

Поглавље „Излов и транспорт риба“ даје приказ самог поступка излова, сортирања и транспорта рибе. Док се у поглављу „Зимовања риба“ говори о проблемима и спеифичностима везаним за период зимовања риба.

„Здравствена заштита и најчешће болести шаранских риба“ обрађује превентивне и профилактичке мере  које треба спроводити на шаранским рибњацима и даје приказ најчешћих болести вирусне, бактеријске и паразитске етиологије.

Поглавље „Квалитет меса шарана и других слатководних риба“ приказује хемијски састав меса риба и садржаја незасићених масних киселина у зависности од различитих фактора (исхрана, систем гајења, врста, старост и др.).

„Рандман ципринидних врста риба“ представља поглавље где су приказани резултати рандмана шарана и осталих ципринида, а поглавље „Производа од меса ципринидних врста риба“ даје приказ најзначајнијих производа од којих је акценат стављен на рибље кобасице.

Поглавље „Оцена свежине рибе“ приказује органолептичке карактеристике и остале методе за разликовање свеже рибе и рибе непожељне за исхрану.

У оквиру литературе приказан је списак свих радова цитираних у монографији при чему су радови аутора и коаутора који се налазе у СЦИ часопсима болдовани и где се види да аутор и сви коаутори имају више од 7 радова са SCI листе.