Паразити су веома значајни патогени који се преносе храном. Њихови сложени животни циклуси, путеви преношења и углавном дугачак период од инфекције до појаве првих знакова болести чине их веома значајним у погледу ризика за јавно здравље. Сматра се да је више од 30% светске популације инфицирано паразитом Toxoplasma gondii, који због свог значаја како за ветеринарску тако и за хуману медицину представља један од највише проучаваних паразита. Иако већина инфицираних људи не испољава симптоме болести, ова инфекција може бити веома опасна за фетус као и за особе са ослабљеним имунитетом. Свиње су такође асимптоматски носиоци овог паразита у виду бројних ткивних циста локализованих у мишићима и практично свим јестивим органима. Месо и производи од меса свиња се препознају као један од најважнијих извора инфекције за људе, са уделом од чак 40-60% од укупног броја инфекција насталих алиментарним путем. Значај овог паразита за јавно здравље потврдила је и Европска агенција за безбедност хране 2018. године, препознавши T. gondii као један од најзначајних патогена који се преносе путем хране. Никола З. Бетић, истраживач сарадник Института за хигијену и технологију, je истраживао T. gondii, а круна његовог истраживања је успешно одбрањена докторска дисертација под називом „Утицај инфекције паразитом Toxoplasma gondii на безбедност меса свиња у Србији“ на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Комисија за одбрану дисертације била је у следећем саставу: ментори др Неђељко Карабасил, редовни професор Факултета ветеринарске медицине у Београду и др Ивана Клун, научни саветник Института за медицинсак истраживања Универзитета у Београду. Чланови комисије за одбрану дисертације били су: др Драган Василев, редовни професор Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду; др Олгица Ђурковић-Ђаковић, научни саветник Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду и др Ивана Бранковић Лазић виши научни сарадник из Института за хигијену и технологију меса у Београду.
Докторска теза Николе Бетића представља још један искорак Института за хигијену и технологију меса у свет актуелних и горућих тема јавног здравља.