Историјат

Институт за хигијену и технологију меса основан је 1955. године, одлуком Југословенског удружења предузећа индустрије за прераду меса, Народног одбора града Београда и Народног одбора општине Западни Врачар под именом Институт за технологију меса. Обавезе оснивача Института до 1960. године обављало је Удружење конзервне индустрије Југославије и Савезна индустријска комора, а од тог периода, ову улогу преузела је Привредна комора Југославије. Закључком Управног одбора Савезне привредне коморе, у јулу 1965. године, Институт је оглашен за научну установу, чија је делатност од посебног друштвеног интереса. Републички савез за координацију научних делатности СР Србије 1967. године уписао је Институт у регистар научних установа.

1994. дотадашњи назив Југословенски институт за технологију меса мења се у нови – Институт за хигијену и технологију меса.

Влада Републике Србије 2006. године извршила је промену статуса Института и трансформисала га из статуса друштвеног предузећа у научно-истраживачку установу која функционише у складу са прописима који регулишу рад јавних служби, а функцију оснивача преузела је Република Србија.

Институт је 2006. године именован решењем Министарства одбране РС за институцију од посебног значаја за Републику Србију.

Према Закону о научно-истраживачкој делатности (Сл. гласник РС бр. 110/05), Институт се у јуну 2007. године акредитовао као истраживачко-развојни институт.

Институт је основан у периоду када су производња и прерада меса из занатских оквира почели постепено да прелазе на индустријски начин рада. Било је то време када се припремала озбиљна модернизација постојећих и изградња нових модерних индустријских објеката са основним циљем да се повећа производња меса, освоје више фазе његове прераде и на тај начин обезбеди задовољење растућих домаћих потреба и искористе повољне могућности за укључење у међународно тржиште. Полазећи од ових опредељења, при стварању модерне индустрије меса, пред тек основани Институт, поред осталог, постављени су и следећи задаци – да:

• усавршава кадрове и на тај начин обезбеди правовремену припрему за организовање и вођење производње у модернизованим и новоизграђеним објектима индустрије меса;
• пружи стручну помоћ у избору и реализацији програма модернизације постојећих и изградње нових објеката;
• изучава технологију у развијеним земљама, као и асортиман производа и да дефинише поступке за производњу и прераду меса у индустријским условима; и
• припреми предлоге за ветеринарско-санитарне услове, норме квалитета, системе прегледа меса и производа израђених на индустријски начин.

С обзиром на овакве захтеве, није се ни претпоставило да мали број младих стручњака у новооснованом Институту и оних који су се налазили у индустрији, може самостално реализовати све задатке за кратко време. Због тога се, већ при оснивању Института, пошло од тога да се у овај рад укључе и научни радници одговарајућих факултета, служби војске, инспекцијских служби и других стручних служби државних органа управе. Оваква опредељења Института, поставила су основе његовог рада и развоја, па се због тога и не може говорити о раду Института одвојено од развоја индустрије меса и других истраживачких и стручних служби.

Посебно треба истаћи непроцењиву помоћ коју је Институту у првих 10 година његовог рада пружио Ветеринарски факултет у Београду, који је, иако и сам на ограниченом простору, омогућио проф. др Исидору Савићу, као идејном творцу и оснивачу Института, да новоосновани Институт смести у просторијама факултета. Такође је ставио на располагање потребну опрему и научне и стручне кадрове из области хигијене и технологије меса – да се активно укључе у решавање свих задатака који се постављају пред Институт. Због тога се и мора констатовати да се Институт развијао уз несебичну помоћ Фаакултета ветеринарске медицине у Београду, посебно Катедре за хигијену и технологију меса. Ова је помоћ била неопходна нарочито у усавршавању кадрова, како из индустрије, тако и из Института – да би достигли степен оспособљености за самостално вођење стручне и научноистраживачке проблематике.

Истицање доприноса Ветеринарског факултета никако не умањује значај и других факултета и појединаца, представника војске, инспекцијских служби, стручних служби органа управе и других асоцијација – за развој Института и модерне индустрије меса какву данас имамо у нашој земљи.

Исто тако, потребно је указати и на важну улогу појединих спољнотрговинских организација и пословних удружења за решавање проблема индустрије меса и Института у првим па и каснијим годинама њиховог рада и развоја.

На овај је начин од самог оснивања, успостављена чврста веза између Института, непосредне производње, научно-стручних установа и већине других организација које су посредно или непосредно, биле везане за производњу и прераду меса.

Институт почиње да организује курсеве и семинаре; једномесечне, двомесечне и тромесечне „школе“; саветовања и симпозијуме и постепено оспособљава кадрове неопходне за савремену индустријску производњу и прераду меса у новоизграђеним и модернизованим објективма. Поред тога, формиране су, у свим погонима индустрије меса, лабораторије чији је основни задатак био да, кроз свакодневну контролу меса и производа, стално утичу на унапређење хигијенских услова, квалитета и поступака производње. Погонске лабораторије постајале су центри у којима је отпочињала стручна припрема за измену постојећих и дефинисање нових технолошких поступака и из којих су израстале развојне службе и модерне припреме рада. С обзиром да су радиле по јединственим принципима, уз примену метода договорених у оквиру Института, омогућена је стална измена искустава а, самим тим, и брже унапређење постојеће и освајање нове производње.

Уз заједничко ангажовање стручњака из производње и Института и коришћење страних искустава, за непуних пет година, у Југославији је изграђено 15 нових погона и модернизовано 10 постојећих. Индустријска производња меса, за период мањи од пет година, повећана је за 2,5 пута, а прерада меса за преко 30 пута. Од неколико врста производа који су израђивани у том периоду, разрадом нових технолошких процеса, освојена је производња преко 50 нових производа од меса. Све ово омогућило је да се СФРЈ појави са значајним количинама меса и производа и на светском тржишту. Од познатог извозника стоке, наша земља се, у кратком периоду, сврстала у ред четири највећа европска извозника меса и производа од меса. При томе, још је значајно да смо на светском тржишту постали равноправан партнер, по квалитету и асортиману, са земљама у којима се ова технологија развијала и преко 40 година.

На остварење овако добрих резултата утицало је и доношење првих домаћих прописа о квалитету меса и производа и нових ветеринарско-санитарних прописа о прегледу меса и уређењу индустријских објеката, у чијој припреми су значајан допринос – поред других учесника – дали стручњаци индустрије меса и новооснованог Института.

Почетна опредељења и остварени резултати утицали су на даљи развој Института и још непосреднију везу са директном производњом из које су постављени основни задаци и у којој су директно примењивани резултати стручне и научне активности. Због тога је Институт кадровски јачао и проширивао делатност на оне области које су од интереса за даљи успешан развој индустрије, организационо се усавршавао и своје истраживачке лабораторије опремао савременим апаратима и уређајима. У овом периоду, сарадници Института су израдили и одбранили 49 докторских дисертација, у којима су фундаментално обрађене значајне области за науку и праксу технологије меса. Поред тога, у лабораторијама Института, бројни стручњаци из индустрије меса и других установа, спровели су истраживања за израду својих дисертационих радова, чиме је, и на овај начин, још више учвршћена веза између индустрије меса, Института и других образовних и научних установа.

До формирања Института, технологија меса, као посебна научна дисциплина, у нашој се земљи налазила у почетном степену развоја. Захтеви индустрије меса за новим кадровима, као и стручна и научна активност Института, утицали су да се континуално развија ова значајна област примењене науке. Логична последица таквог начина рада била је да се, при Институту, у 1985. години формира и Југословенски центар за науку о месу.

Од 1965. Институт је на списку овлашћених организација за вршење испитивања животних намирница, а од 1980. године овлашћен је и за вршење суперанализа намирница и предмета опште употребе. 1983. године Институт је овлашћен и за вршење суперанализа посуђа, прибора и амбалаже за животне намирнице, као и средстава за прање и чишћење. Решењем Министарства за здравље Републике Србије од 1991. и 1997. године, Институт за хигијену и технологију меса овлашћен је за утврђивање здравствене исправности животних намирница и предмета опште употребе.

Од 1972. године Институт обавља послове у сврху успостављања, а затим и реализације Националног програма контроле резидуа у намирницама анималног порекла, а решењем Савезног комитета за привреду из 1985. одређује се Југословенски институт за технологију меса за координирајућу лабораторију за систем контроле (мониторинга) биолошких остатака у ткивима и органима закланих животиња и производа од меса на нивоу СФРЈ.

Наведени програм спровођен је у СФРЈ као једној од првих земаља Европе у циљу успостављања услова за извоз шунке у конзерви на тржиште САД. Наведени послови рађени су у уској сарадњи са надлежним комисијама САД и Европске Уније које су приликом своје контроле 1997.године потврдиле лабораторију Института као референтну за испитивање резидуа (European Commission directorate general XXIV, doc. No XXIV/1517/97), као и надлежним инспекцијама САД.

На основу уговора са Министарством пољопривреде и заштите животне средине, Управа за ветерину, Институт све ове године успешно реализује Програм систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње. Реализација овог Програма је предуслов за извоз меса и свих производа анималног порекла из Републике Србије на тржиште ЕУ.

На основу уговора са Канцеларијом за ветеринарство Босне и Херцеговине и Факултетом ветеринарске медицине из Скопља, наведени послови врше се и за Републику Босну и Херцеговину и Републику Македонију.

Одлуком Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу Руске Федерације од 2010.године, Институт се налази на списку лабораторија овлашћених за издавање сертификата о безбедности прехрамбених производа биљног и животињског порекла који се извозе из Републике Србије у Руску Федерацију.

Савезни завод за стандардизацију признао је Институту систем квалитета у складу са стандардом ЈУС ИСО 9001:2001, 2001. године, а Акредитационо тело Србије и Црне Горе (ЈУАТ) доделио је 2002.године Сектору лабораторије Института Сертификат о акредитацији по стандарду ЈУС ИСО 17025:2002, за 23 предмета испитивања (месо, производи од меса, рибе, млеко и производи од млека, јаја и производи од јаја, мед и други пчелињи производи, дијететске намирнице, храна за животиње и др.). И данас Институт има један од најширих обима акредитације (преко 400 акредитованих метода за испитивања хране) у нашој земљи. Ресертификација по стандарду СРПС ИСО и реакредитација лабораторије  извршене су 2015. године чиме је важење Сертификата за акредитацију продужено до 2020.године.

Одлуком Европске Комисије “Commission regulation EC No 1168/2002 of 28th June 2002”, Институт за хигијену и технологију меса именује се за овлашћену институцију за издавање уверења о аутентичности за извоз јунећег меса пореклом из СРЈ (од 2005. Републике Србије) на тржиште Европске Уније. Европска Комисија је својим одлукама потврђивала ово именовање у континуитету од 2002.- 2016. године.

Од 2015. године Лабораторија за биотехнолошка истраживања и контролу безбедности и квалитета хране Института уписана је у регистар правних лица која обављају ветеринарску делатност који води Управа за ветерину.

Институт за хигијену и технологију меса израдио је преко 500 техничко-технолошких пројеката за кланице, прераде меса и рибе и других грана прехрамбене индустрије, објеката за прераду кланичних отпада и складишта на територији бивше Југославије, Републике Србије и у иностранству.

Већ 56 година Институт за хигијену и технологију меса издаје научно-стручни часопис „Технологија меса“, а издавач је и већег броја књига, монографија и зборника.

У оквиру својих активности Институт организује саветовања индустрије меса, на којима истакнути академици и научни радници, из земље и иностранства, презентују резултате најновијих научних истраживања и са њима упознају стручњаке из домаће индустрије меса. У октобру 2015. године на Златибору је одржано Међународно 58. саветовање индустрије меса.

У саставу Института ради и библиотека која сарадницима Института и екстерним корисницима пружа могућност свакодневног коришћења научних и стручних књига и часописа из земље и иностранства.

Научни радници и истраживачи Института редовно учествују на научним скуповима у земљи и иностранству, а Институт остварује блиску сарадњу са сродним институтима и факултетима из Немачке, Русије, Данске, Холандије, Грчке, Мађарске, Француске, Ирске, Пољске, Италије, Норвешке, Шведске, Шпаније, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и других.

У Институту је запослено 80 радника, од тога је 40 високообразовано и то: 24 доктора наука, 5 магистара, те различитих специјализација. Наведени кадрови различитих су образованих профила (преовлађују ветеринари – укупно 25), па Институт сва истраживања обавља са мултидисциплинарног становишта. Посебна пажња посвећена је образовању младих кадрова који се налазе на разним облицима усавршавања (докторати, магистратуре, специјализације, курсеви, обуке у најугледнијим светским лабораторијама).

Поред редовне сарадње са индустријом, у оквиру Института формиран је Савет технолога произвођача меса и производа од меса који сачињавају најстручнији представници индустрије меса, а у чијем раду учествују и представници инспекцијских служби, министарстава, факултета, као и других институција и установа.

Задатак Савета је измена искустава, заузимање заједничких стручних ставова по значајнијим питањима, припрема предлога појединих прописа, дефинисање заједничких истраживачких задатака или оцена постигнутих резултата. На тај начин је обезбеђено да се истраживачки програми постављају а резултати оцењују у зависности од њихове актуелности и значаја за непосредну практичну примену.

Кроз непосредну сарадњу Института са одговарајућим установама у свету омогућено је упознавање са њиховим достигнућима и стална размена искустава. Све то је створило услове да наша индустрија меса и њене стручне и научне службе током 60 година буду правовремено информисане о глобалним правцима развоја технологије меса.

Коначно, треба рећи да је Институт за хигијену и технологију меса током 60 година развоја, створио такве научне и стручне снаге и по опремљености израстао у организацију која је, у сарадњи са стручњацима из непосредне производње, у стању да се прихвати решавања свих задатака у области индустрије меса и науке о месу, као и да овлада свим лабораторијским методама које могу да гарантују снабдевање наше земље безбедном и квалитетном храном.